Opterećenost Kilogramima: Kako Mediji Utječu na Našu Percepciju Tela

U modernom dobu, dobar izgled se ističe kao jedan od glavnih kvaliteta čoveka, a to je sve češće povezano sa zahtevom da se bude mršav. Mediji su do te mere počeli da isticu mršavost kao kvalitet da su ljudi, posebno žene, opterećeni brojanjem kalorija i razmišljanjem o hrani. Anoreksične manekenke i javne ličnosti predstavljaju model devojkama koje se svakodnevno izgladnjuju.

Utjecaj medija na percepciju tela

Mnoge žene priznaju da ih takvo razmišljanje zahvata, te puno vremena posvećuju brizi o ishrani i paze da se ne ugoje. Na primer, jedna od njih kaže: Evo, npr., sada sam se ugojila pola kilograma, tako da imam 52,5 kg na visinu od 170 cm. Znam da to nije puno i da prema tabeli preporučenog BMI spadam u kategoriju neuhranjenih, ali bukvalno sam ljuta na sebe zbog tih pola kilograma.

Međutim, neke žene su svesne negativnog uticaja medija. Jedna od njih kaže: Ne dozvoljavam medijima da mi ispiraju mozak. Od kad sam izgubila zdravlje, bitno mi je da budem koliko mogu zdrava i rumena. Ova osoba naglašava da joj je stalo da lepo izgleda i bude vitka, ali ne po cenu zdravlja, već kroz pravilnu ishranu i sport.

Zdrav odnos prema telu i ishrani

Ključ za zdrav odnos prema kilaži leži u umerenosti i prihvatanju sopstvenih predispozicija. Kao što jedna osoba kaže: Mislim da čovek treba pre svega da poštuje sebe i svoje telo, i da bude svestan njegovih mogućnosti i ograničenja. Nemamo svi iste fizičke predispozicije, i u skladu sa tim treba živeti.

Mnogi ljudi se bore sa nekoliko kilograma viška, ali važno je ne upasti u začarani krug dijeta i gladovanja. Jedna osoba deli svoje iskustvo: Poslednje dve godine konstantno imam problem sa 2–3 kilograma viška. Prilično me opterećuje, naročito od kad smo kupili digitalnu vagu. Čini mi se da bih mogla pet puta dnevno da se merim.

Opasnost od poremećaja u ishrani

Opsesija kilogramima može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, kao što su anoreksija i bulimija. Jedna osoba opisuje priču svoje drugarice: Devojke, imam drugaricu koja je zaista bila opterećena kilogramima, i onda je odjednom krenula da mršavi. Iza mesec dana je skinula 15 kg, došla je na kilažu od 45 kg, i završila u bolnici sa dijagnozom anoreksija.

Ona dodaje da se njena drugarica nikada nije oporavila potpuno i da joj je zdravlje trajno narušeno. Ovo je važno upozorenje da ekstremni pristupi ishrani mogu imati katastrofalne posledice.

Kako postići balans?

Umesto rigoroznih dijeta, mnogi savetuju umeren pristup ishrani i redovnu fizičku aktivnost. Jedna osoba kaže: Dijete koje podrazumevaju totalno gladovanje su beskorisne. Ljudi su samo u tripu da im pomažu, a u stvari samo muče organizam. Bolje je malo korigovati standardnu ishranu – recimo, izbaciti gazirana pića, smanjiti slatkiše i uvesti više voća i povrća.

Takodje, bitno je ne dozvoliti da okolina utiče na samopouzdanje. Kao što jedna osoba primećuje: Ljudi oko mene su opsednuti mojim kilogramima. Uvek komentarišu bilo da sam smršala ili ugojila pola kilograma, kao da je to najvažnija stvar na svetu.

Zaključak: Zdravlje iznad svega

Najvažnije je shvatiti da zdravlje treba da bude prioritet. Kao što jedna osoba kaže: Nije važno koliko kilograma vaga pokazuje, već kako se osećate u svom telu. Umesto da se fokusiramo na brojeve, treba težiti balansu, prihvatiti svoje telo i voditi računa o ishrani bez ekstremnih ograničenja.

Konačno, ključne poruke su:

• Mediji često promovišu nerealne standarde lepote – nemojte im dozvoliti da utiču na vašu samopouzdanje.
• Zdrav odnos prema ishrani podrazumeva umerenost, a ne gladovanje.
• Svako telo je drugačije – nemojte se porediti sa drugima.
• Fizička aktivnost i pravilna ishrana su ključni, ali ne treba postati opsesija.
• Zdravlje je uvek važnije od broja na vagi.